Српски • English
Hristic, VASKRSENJE, rukopis
НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА

Nazad назад

Vokalna tradicija Jasenice Монографија Вокална традиција Јасенице у светлости етногенетских процеса ауторке др Јелене Јовановић (Музиколошки институт САНУ, Београд 2014, 740 страна) резултат је рада на пројекту Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (бр. 177004), финансираном од стране Министарства просвете и науке Републике Србије, које је помогло и издавање ове књиге.

Ова монографија је резултат интердисциплинарног приступа проблематици вокалног (певачког) наслеђа једне од централних шумадијских области и централних предеоних целина у Србији, Јасенице. Као и етничка слика овог подручја, и његова вокална традиција изузетно је сложена и хетерогена, што је један од разлога да је до данас остала по страни од синтетичких етномузиколошких истраживања. Кроз Јасеницу пролази замишљена граница између метанастазичких области у Србији, а на овом подручју се граниче и два српска говорна дијалекта: шумадијско-војвођански и смедеревско-вршачки. У циљу одговора на захтеве сложеног задатка у проучавању музичке традиције учињен је спој емпиријског, аналитичког и синтетичког приступа, који поразумева ослонац на сазнањима из области етномузикологије, историје, етнологије, антропологије и лингвистике, уз минуциозну анализу саме музичке грађе. У раду је представљена слика музичких елемената забележених на терену Јасенице у периоду друге половине XX века, а њихов «суживот» сагледан је у дијахронијској димензији, у периоду од почетка XIX века и раније, до данас. У центру пажње је старија вокална традиција, на овом терену задржана у живој извођачкој пракси до седамдесетих или осамдесетих година XX века.

На терену Јасенице се сучељавају различити говорни и музички дијалекти, што резултира многим специфичностима музичке традиције овог краја. Показује се да се резултати етномузиколошких и дијалектолошких, а делимично и етнолошких истраживања у Јасеници подударају. Упоредним сагледавањем музичких елемената целе Јасенице и њених подрегиона, указано је на утицај динарског начина музичког изражавања на вокалну традицију Горње или Крагујевачке Јасенице (запад и југозапад), и на утицаје стариначког и косовско-метохијског идиома у вокалној традицији Доње или Смедеревске Јасенице (исток области).

Реч је о првом обимнијем раду у српској етномузикологији заснованом на методологији мелогеографије, чију основу, са узором у раду етнолингвиста (Никите Толстоја и његових следбеника), представља техника картографије, незаобилазне у аналитичко-компаративном истраживању, у циљу стицања представе о географској распрострањености одређених елемената вокалне традиције и доношења претпоставки и закључака у погледу старости и порекла одређених начина музичког изражавања на датом терену. Изучавање вокалних идиома Јасенице заснива се на идентификованим релативно чврстим формалним оквирима: на аспекту заступљености одређених мелодијских модела. Издвојене су три основне категорије особина музичког језика овог краја: стариначке, дошљачке и оне особине које су се развиле на самом терену у времену од последњих великих сеоба српског становништва у Јасеницу, од почетка XIX века до данас.

pdfСадржај и увод.