Српски • English
Melita Milin

Nazad назад

др Мелита Милин
музиколог
научни саветник

melita_milin@yahoo.com

Мелита Милин, научни саветник (Београд, 1953), дипломирала је на Одсеку за историју музике Факултета музичке уметности у Београду 1978, магистрирала на истом факултету 1986, а докторирала на Филозофском факултету у Љубљани 1995. У Музиколошком институту САНУ је најпре била асистент, потом научни сарадник (1995), виши научни сарадник (2004), а од 2009. је научни саветник. Била је члан међународних пројеката за проучавање преписки музичара (2001–2003) и „Musica migrans I” (2007–2008), чији је руководилац био проф. др Хелмут Лос са Универзитета у Лајпцигу. Била је и руководилац српског тима на билатералном пројекту „Српска и грчка уметничка музика. Основна истраживања за упоредну студију“, 2005–2007, док је руководилац целог пројекта била проф. др Кети Роману са Универзитета у Атини. Била је један од оснивача и главни уредник првих пет бројева часописа Музикологија који издаје Музиколошки институт САНУ (2001–2005), а члан редакције била је до 2017. Учествовала је у организацији неколико скупова које је Музиколошки институт приредио самостално или у сарадњи са САНУ и другим институцијама. У одређеним периодима бавила се педагошким радом, најдуже предајући Историју музике на Уметничком факултету у Нишу (2001–2006). Од 2006. до 2012. била је потпредседник Музиколошког друштва Србије, после чега је изабрана за члана његовог главног одбора. Била је руководилац је главног пројекта Музиколошког института Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (2010–2017). Од марта 2013. до марта 2017. била је директор Музиколошког института САНУ. Од почетка 2014. члан је редакције за музику Српске енциклопедије.

У средишту истраживачког рада Мелите Милин налази се српска музика ХХ века сагледана у њеној умрежености са музичким развојним токовима у Европи истог времена. Посебну пажњу посвећује стваралаштву Љубице Марић, српској музици између два светска рата, као и савременим композиционим струјањима. Своја проучавања контекстуализује у односу на владајуће идеологије (националне и политичке), као и повезујући их са естетичким програмима и праксама у свету.

КЉУЧНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

Књиге

Традиционално и ново у српској музици после Другог светског рата (1945-1965), Музиколошки институт САНУ, Београд, 1998.

Љубица Марић, 100 година од рођења: ...тајна / тишина / творење..., Српска академија наука и уметности (Галерија САНУ бр. 116), Београд, 2009

Чланци и студије

„Написи о авангарди у београдским музичким часописима између два светска рата“, Српска авангарда у периодици, Институт за књижевност и уметност, Београд 1996, 479–492.

„Први балети југословенских композитора на београдским сценама (1923–1942)“, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 24–25, 1999, 69–77.

„The National Idea in Serbian Music of the 20th Century”, Nationale Musik im 20. Jahrhundert Jahrhundert. Konferenzbericht Leipzig 2002, Hrsg. H. Loos i S. Keym, Leipzig 2004, 31–45.

„Les compositeurs serbes et le nationalisme musical. L'évolution des approches créatrices aux XIXe et XXe siècles”, Etudes balkaniques, Paris, 2006 (tematski broj: Création musicale et nationalismes dans le Sud-Est européen), 127–146.

„The Music of Ljubica Marić: The National and the Universal in Harmony“, in: Katy Romanou (ed.), Serbian and Greek Art Music. A Patch to Western Music History, Intellect, Bristol–Chicago 2009, 69–80.

„Serbian Music of the Second Half of the 20th Century: From Socialist Realism to Postmodernism“, in: Katy Romanou (ed.), Serbian and Greek Art Music. A Patch to Western Music History, Intellect, Bristol–Chicago 2009, 83–96.

„Dictatorship and Serbian music in the 20th century“, in: R. Illiano and M. Sala (eds.), Music and Dictatorship in Europe and Latin America, Turnhout, Brepols 2009, 425–447.

„Preserving the facade of normal times: Musical life in Belgrade under the German occupation (1941-44)“, in: Pauline Fairclough (ed.), Music and Politics in 20th-century Europe. Essays in memory of Neil Edmunds, Ashgate, Bristol 2012, 155-176.

„Writing National Histories in a Multinational State“, in: Melita Milin and Jim Samson (eds), Serbian Music: Yugoslav Contexts, Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade 2014, 29–46.

„Cultural isolation of Yugoslavia 1944–1960 and its impact on the sphere of music: the case of Serbia“, Muzikološki zbornik LI/2, 2015, 149–162.

„Orthodox Sacred Music as an Undesirable Segment of Tradition in Communist Yugoslavia“, in: Musikgeschichte zwischen Ost und West: von der 'musica sacra' bis zur Kunstreligion. Festschrift für Helmut Loos zum 65. Geburtstag, hrsg. von Stefan Keym und Stephan Wünsche, Leipzig: Leipziger Universitätsverlag 2015, S. 225-234.

pdf Библиографија/Bibliography